Problemi sa obrazovanjem i školovanjem su najčešće oblasti sa kojima se roditelji sreću. Mnogi pedijatri i lekari opšte prakse nisu upoznati sa sindromom mikrodelecije 22q11.2 i nije iznenađujuće što ni prosvetni radnici takođe nemaju svest o karakteristikama dece sa mikrodelecijom 22q11.2 i većini škola će biti potrebno da dobiju informacije od roditelja.
Od suštinskog je značaja pratiti dete i uočiti znake teškoća kako bi se pružila adekvatna podrška. Kakve god da su detetove teškoće postoje načini kako da se podstakne i podrži učenje.

Podrška roditelja je ključna, kao i tutorisanje i dodatna pomoć kako bi izvukli maksimum iz svog obrazovnog iskustva. Radna terapija je važna za razvoj fine motorike.

Obrasci učenja       

• u ranom uzrastu glavne oblasti teškoća odnose se na govor i medicinske probleme.

• kako deca rastu, jaz između postignuća i sposobnosti njih i vršnjaka postaje sve veći, sve više zaostaju kako postaju stariji.

• apstraktno zaključivanje može biti teško; do uzrasta od 8/9 godina učenje postaje apstraktno a njima treba učenje kroz konkretne materijale i iskustva.

• oni misle bukvalno; tako da primedbe ili fraze kao što su "pozeleneću od muke zbog tebe” mogu biti zbunjujuće i besmislene.

• mogu da gledaju šta rade drugi ljudi i kopiraju to ali bez razumevanja, tako da problemi na časovima mogu biti maskirani.

• oblasti u kojima su primećene najčešće teškoće za decu su: maternji jezik i razumevanje, govor, sposobnost ekspresivnog govora; pamćenje; auditivna obrada; fina/gruba motorika; složena matematika; viši kognitivni procesi kao i apstraktno zaključivanje i rešavanje problema.

• snage deteta su često u oblastima: matematičkog izračunavanja; doslovnog pamćenja; sricanja i pisanog jezika; dekodiranja reči i čitanja osnovnih informacija; prijatne ličnosti i volje za učenjem.

Šta roditelji često primećuju:

• deca mogu imati teškoće sa prezentacijama u velikoj grupi, hvatanju beležaka i primanju informacija sa video snimaka

• možda ne mogu da se prisete informacija bez naučenih podsetnika; treba ih naučiti tehnikama pamćenja; potrebno je često i stalno ponavljanje i utvrđivanje.

• zapamćivanje uputstava iz više koraka je često veoma teško.

• često imaju teškoća sa pojmovima vremena, oblika, boja i veličina. Takođe, čak i starijoj deci vrednost novca može izgledati kao misterija.

• mogu imati dezorganizovano mišljenje i postati opsednuti jednom temom ili idejom. (Zbog čega neka deca dobijaju dijagnozu Aspergerovog sindroma)

• raspored radi organizovanja dana u školi pomaže i može biti od koristi i kod kuće

• primećeno je da deca imaju niže postignuće u odnosu na izmereni IQ.

• mogu bolje naučiti uz pomoć kompjuterskih programa gde mogu dosta da ponavljaju i nema zavisnosti od odnosa jedan-na-jedan.

Ponašanje/Socijalne veštine

• mogu biti socijalno nezreli što je često povezano za zaostajanjem u razvoju govora. Potrebno im je pokazati obrazac koji mogu da primene – možda neće razumeti obrazac ali mogu da ga primenjuju.

• lako ih mogu navesti da učine loše stvari jer žele prijatelje, povode se za masom.

• mogu imati opsesivna ponašanja ili autistični tip ponašanja npr. fokusiranje na delić objekta/slike/situacije koji nije važan.

• u pubertetu mogu imati teškoća sa socijalizacijom, razumevanjem zadatka, higijenom, interakcijom u socijalnoj komunikaciji, tj. treba im pomoć u razumevanju finesa jezika, emocionalnim problemima i samopoštovanjem, a sve ovo može da utiče i na njihovo obrazovanje.

• imaju sklonost da se druže sa mlađima ili starijima koji brinu o njima.

• često imaju slabe socijalne veštine unutar vršnjačke grupe, nezrele ili neprimerene obrasce ponašanja, hiperaktivnost, impulsivnost, preteranu poverljivost i pate od promena raspoloženja.

• često se primećuje da deca sa mikrodelecijom 22q11.2 imaju nisko samopoštovanje i nedostatak pouzdanja. Obično postižu bolje rezultate kada su jedan na jedan sa odraslim koji im je poznat i u koga imaju poverenja; često odustaju na najmanji zastoj ili teškoću.

• često se veoma lako isfrustriraju i skrenu sa zadatka koji treba da rade.

Komunikacione veštine

• imaju teškoća sa oralnim jezikom npr. postavljanjem pitanja – ne mogu da verbalizuju informaciju koju žele da saznaju. Mogu reći “Tvoja mama je umrla... a misliti nešto drugo; nisu u stanju da nađu prave reči ili da ih sklope u rečenicu.

• mogu reći “Ja ovo ne mogu” kada misle “Možeš li mi pomoći sa trećim odeljkom?”

• imaju manje izražajno lice (slab mišićni tonus) i nedostaje im “zbunjeni izraz”.

• mikrodelecija 22q11.2 je poremećaj komunikacije koji lako može da utiče na obrazovanje.

Emocionalni/mentalni problemi

• mogu se uočiti problemi sa anksioznošću i promenama raspoloženja.

• samopoštovanje – potrebno je imati obzira naročito u periodu puberteta.

• uznemire se na komentare drugih; naročito ako im se smeju i to može dovesti do depresije.

• bilo koji znak depresije treba obraditi sa mnogo takta.
• traumatska iskustva ostavljaju trajnije posledice na mentalno zdravlje.

• od puberteta pa nadalje neka (NE SVA) deca sa mikrodelecijom 22q11.2 imaju sklonost ka bipolarnom poremećaju i šizofreniji.

Korisni saveti

• većini dece koja imaju teškoća u školi treba pomoć kod kuće i saradnja sa školom.

• instrukcije u maloj grupi ili individualna pomoć u odeljenju su blagotvorne.

• učeniku treba obezbediti dodatni materijal i beleške pre kontrolnih zadataka.

• detetu se može omogućiti da kontrolni radi na kompjuteru ako mu je pisanje zamorno; ili da dobije dodatno vreme; i mogućnost da ponovo radi kontrolni.

• optimalni nastavni pristup treba da bude fokusiran na direktna uputstva umesto na učenje putem otkrića kao i istovremeno vizuelno i verbalno predstavljanje sadržaja.

• vežba i praktične aktivnosti su suštinske kao i uputstva o tehnikama učenja i veštinama izrade testova.

• ova deca imaju ogromnu korist u mogućnostima da učestvuju u kreativnim projektima.

• korišćenje tastature i pristup kompjuteru pomaže zbog logičnog i linearnog / neapstraktnog procesa kompjuterskog učenja naročito kada postoji problem sa finom motorikom.

• u sticanju socijalnih veština potrebna su direktna uputstva. Ovo treba podsticati čak i kod mlađe dece.

• važno je podsticati učenje muzike i neki oblik fizičke aktivnosti (karate, golf, tenis, itd.)

• pevanje podstiče govorne i jezičke sposobnosti a uključivanje u muzičku grupu ili hor može pomoći kod socijalnih veština i podići samopoštovanje.

---